Home

"Kada bih u nekoliko reči morala da opišem Tamarin rad sa predškolcima to bi bile: inspirativan rad, maštovito i zanimljivo učenje prilagođeno deci, dinamika. Klinci su obožavali pokretne igre, one takmičarske poput zagonetki, rebusa, “Što više reči”, ali i likovne aktivnosti. Njen rad za decu znači ulazak u svet obrazovanja na način koji je njima blizak i na koji najlakše uče - kroz igru. Proces ide od poznatog ka nepoznatom, a dinamičnost i smena segmenata časa čini da pažnja ne opada. Zbog igre koja sledi ili je prethodila onom težem - pisanju ili čitanju, spremni su da ulože napor i kad im se to baš ne radi. Roditelji su često u strahu od polaska u školu njihove dece, a sa ovim programom mogu da budu sigurni i ohrabreni. Potvrđuje to i utisak dece koji ide od pozitivnog do oduševljenosti, a definitivno su spremni i da porade na stvarima na koje ih je Tamara uputila.”

"Ako za igru tombole svi znamo, Tamarina verzija prilagođena je ličnim interesovanjima svakog deteta (saobraćajni znaci, voće i povrće, zoo vrt, itd.). Sama igra je pozitivna i dinamična, a dete uživa iako mu nekad slične igre ne prijaju. Isto tako, dete može da učestvuje u stvaranju same igre (da nacrta talon i žetone), a može je igrati samo bez pomoći roditeljima ili može da posluži kao zabava za celu porodicu. A ovo je samo jedna od mnogih! "

Logičke igre u kojima je Vuk bio dobar, kao i igra pogadjanja slova,kako bi dobili novu reč i Čarnine omiljene igre kao što su "Vešala", igre orijentacije u prostoru, su bile sastavni deo predškolskog programa učiteljice Tamare. Meni lično je bilo važno to što je učiteljica pripremala moju decu za predškolsko, jer to u redovnom vrtiću nisu imali, pa sam bila spokojnija jer majke predškolaca uvek misle da njihova decakaskaju za ostalom decom. Značilo mi je i to što smo imali časove na kojima smo mi kao roditelji mogli da pratimo šta deca rade i koliko napreduju. Sećam se da ste uvek zračili toplinom i da Vam je lice krasio osmeh, i neverbalnim gestovima ste pokazivali da će sve biti u redu. Ispratili ste nas sa rečima:,,Vidimo se na nekom od takmičenja",što je nama tada delovalo daleko,a ostvarilo se.Iako je Vuk bio ispred ostalih, što je u tako maloj grupi bilo vidno, na časovima ste uspevali da se to ne primeti i da se svako dete oseti posebno, tako da čak ni Čarna (sestra bliznakinja) nije bila ljubomorna. Meni lično je ostao žal zato što Vi niste bili njihova učiteljica tada. Uopšteno, rad na njihovom osamostaljivanju je bio naprocenjiv.