BICIKL – sredstvo za ekološku i društvenu pravdu
Otkad su nam se desili studenti, ne samo da smo počeli ponovo da verujemo i da se nadamo, več i da se pitamo i preispitujemo vrednosti i uverenja koja smo do sada živeli.
Iako smo ih lako etiketirali kao „plišanu generaciju“, ne možemo a da ne spomenemo da su oni mahom bili paženi i maženi. Činjenica je da danas roditelji previše rade za svoju decu i time im, na neki način kradu samopouzdanje.
„Ako radiš previše za svoju decu, gradiš svoje samopouzdanje krađom njihovog.“
dr Daniel Amen
Prognoze o njihovoj budućnosti godinama u nazad nisu bile pozitivne, a ni obećavajuće za naše malo društvo.
Međutim, iako su njihovi roditelji mnoge stvari radili umesto njih, čini se da su studenti krenuli u pohod koristeći svoje znanje i vraćajući svoje samopouzdanje.
Najmlađi, najpametniji, najčistiji mladi ljudi, zajedno sa svojim nastavnicima i profesorima trenutno sprovode najlepšu kampanju za obrazovanje.
Svedoci smo svakodnevnih njihovih kreativnih, proaktivnih inicijativa i akcija koje su pokreću suze i to one na samom dnu naših srca. Jedna od takvih akcija su i studentske šetnje do velikih gradova u kojima se održavaju protesti. Ova vrsta modernog hodočašća nikoga ne ostavlja ravnodušnim, jer ima za cilj da probudi Srbiju i pozove ljude da im se pridruže u borbi za bolje sutra.
Šetanja u miru, za SVEmir.
Tako je moja ćerka- gimnazijalka imala želju i volju da sa svojim vršnjacima pešači od Novog Sada do Beograda.
Osluškujući trenutak i ono što on može da joj donese, doneli smo odluku da joj to dozvolimo i odobrili njen polazak (omogućavajući detetu da samo stekne iskustvo i samopouzdanje u pravim životnim situacijama u relativno bezbednom okruženju).
Boreći se sa roditeljskom, razumnom brigom sa jedne stane i ponosom sa druge, odlučila sam da i ja krenem put Beograda, ali BICIKLOM (zajedno sa studentima iz Novog Sada).
Krenuli smo sa istog mesta, u suprotnim smerovima.
Ona peške kraćim putem -ja biciklom dužim putem…idući ka istom cilju i sa istim zadatkom.
Kakvo životno iskustvo! Kakva lekcija!
Put je trajao dva dana. Moj i njen…U ta dva dana stalo je neprocenjivo iskustvo za oba života. Za ovaj mladi to je TEMELJ koji je spreman za jedan velelepan, kvalitetan život, a za ovaj stariji to je HRABROST da pobedi sebe i prigrili nadu za budućnost.
Plašeći se svake uzbrdice, bola u telu i sumnjajući u sebe, ovi mladi ljudi, podsetili su me na ono što sam zaboravila: Sami smo sebi najveća prepreka.
Svaku uzbrdicu sam pobedila, nisam imala upalu mišića, ni bolove…samo zato što je svako, ali baš svako na ovom putu, radio svoj posao!
Dva dana sa studentima = obrađena lekcija koju ne moram ponavljati, ni utvrđivati. Lekcija koja me je naučila da kada svako radi svoj posao ništa ne boli.
…i beskrajan ponos i sreća kad smo se srele, nas dve…dok se prestonica orila.
„Sloboda nije ništa drugo, nego šansa da budeš bolji“
Albert Kami
Ovo je najlepša i najčistija kampanja za obrazovanje ikad. Hvala studenti, što smo zbog vas bolji!
P.S. Trenutno 80 studenata vozi bicikl do Strazbura. Ova vožnja treba da probudi svet, da se pridruži studentima u borbi protiv korupcije i za vladavinu prava.
