Šta je pozitivna disciplina dece i kako je sprovesti

Da li vam se desilo da kazna koju ste odredili svom detetu, uprkos vašoj doslednosti, ne postigne željeni efekat?

Da li vam se činilo da lekcija koju ste želeli da vaše dete nauči, nije naučena?

Zašto se ovo dešava?

Tradicionalne metode vaspitanja poput povišenog tona (vikanja), kazne, ljutnje ili isključivanja mogu dovesti do toga da se vaše dete oseća loše. Ukoliko se ono tako oseća često, počinje i da veruje u to. A loši dečaci i devojčice se ponašaju loše. Oni u to veruju.

Zagovornici pozitivne discipline veruju da nema „loše dece“ već samo „neprikladnog ponašanja“.

Ovaj pravac u vaspitanju se bazira na pronalasku rešenja za neprikladno ponašanje dece pomoću uzajamnog uvažavanja, razumevanja i podrške.

Pet tvrdnji na kojima se zasniva pozitivna disciplina:

1. Pozitivna disciplina je čvrsta i blaga u isto vreme.
2. Daje deci osećaj pripadnosti i značaja.
3. Pozitivna disciplina ima dugoročne efekte, za razliku od kazne koja ima trenutne.
4. Učimo decu životnim i socijalnim veštinama koje će im pomoći da poštuju druge i rešavaju konflikte mirnim putem.
5. Pozitivna disciplina pomaže deci da otkriju svoje vrednosti i jake strane.

Kako da disciplinujete dete bez kažnjavanja?

Pozitivno roditeljstvo nije popuštanje i puštanje dece da rade šta god da žele. Naprotiv, pozitivno roditeljstvo podrazumeva aktivno učešće roditelja u vaspitanju dece i učenje dece da prihvataju posledice za svoje ponašanje.

Evo nekoliko efikasnih tehnika:

Postavite granice!

Postavljanje granica je suština učenja dece da prihvate posledice za svoje ponašanje. Autoritativni roditelji, postave granicu i kada je dete pređe, kazne ga za to ponašanje. Popustljivi roditelji ne kazne dete kada prekrši neki dogovor jer se plaše da će izgubiti ljubav svog deteta. Treća grupa koju ćemo nazvati „pozitivni“ roditelji postavi granice, a kada je dete pređe oni reaguju i negativno ponašanje ima posledicu. Dete razume da će za svoje ponašanje snositi posledicu, i u tome treba biti dosledan.

Zamislite sledeći scenario. Dete crta voštanim bojicama na papiru. Zanese se u toj igri i crtež prenese na zid dnevne sobe. Vi odreagujete tako što ćete mu reći da je papir za crtanje, na radnom stolu, a ne zid. Ako to uradi ponovo, oduzećete mu voštane bojice. Dete će protestovati, plakati. Ali vi nećete popustiti. Čvrsto ćete reći da razumete da je zabavno crtati po zidu , ali ga ne možete pustiti da to radi, zid nije za crtanje. Može ponovo crtati kada bude spreman da crta na papiru.

Bez povišenog tona, bez kazne, ali čvrsto i jasno. Ukoliko imate mlađe dete, možete kleknuti ispred njega i tražiti da vas pogleda. Tako ćete biti sigurni da vas je razumelo.

Pričamo, pričamo i samo pričamo…

Da li vam se nekad desilo da u afektu kažete „Nikad više nećeš dobiti slatkiš ako odmah ne ostaviš tu kesicu bombona!“. Naredne nedelje svom detetu date parče torte. Toliko nam se često desi da izreknemo neku nerealnu tvrdnju u besu, da nije ni čudo zašto nam deca više ne veruju kada „pripretimo“.

U pozitivnoj disciplini, za neprilagođeno ponašanje sledi posledica. Međutim, to ne znači da trebamo biti okrutni prema deci, ili da nam neće biti teško dok tu odluku sprovodimo u delo.

To znači da ih učimo da snose posledice za svoje ponašanje, jer je to pošteno i fer, ali da ih dalje volimo i da su članovi naše porodice. Ne isključujemo ih. Svako dete se boji da nije voljeno ili da će biti napušteno.

Ponudite deci izbor

„Da li želiš odmah da se spremiš za spavanje, ili za 10 minuta“?

„Da li želiš šolju mleka iz plave ili roze šolje“?

Ponudite samo opcije koje su vama prihvatljive. Davanjem mogućnosti biranja deci, omogućavamo da se osećaju kao da imaju kontrolu i da su oni doneli tu odluku. Na taj način smanjujemo mogućnost otpora i nadmudrivanje.

Pronađite zajedničko rešenje

Često se svađanje među decom, braćom i sestrama, dešava oko stvari koje se čine beznačajnim u svetu odraslih. Za njih to nije slučaj. Izbegavajte da vi donesete odluku i presudite u svađi među decom. Tako ćete samo dobiti da se jedno od njih oseća odbačeno, kao i osećaj podeljenosti i rivalstva među njima.

Sedite svi zajedno i dajte svakom detetu mogućnost da kaže svoju perspektivu bez prekidanja onog drugog. Recite i svoje mišljenje o problemu, i pitajte ih šta oni predlažu kao rešenje situacije. Na taj način deca će se manje osećati kao sam problem, a više kao deo rešenja. Ukoliko se problem ponovi, možete se pozvati na dogovor koji ste uspostavili.

Smanjite potrebu za kontrolisanjem

Ako smanjite potrebu da ih često kontrolišete, deca će imate više prilika da konzumiraju život. Obezbedite im slobodu u kontrolisanim i bezbednim uslovima.

Šta to znači?

Ukoliko ste primetili da vaša deca jedu puno grickalica i slatkiša, izbacite takvu hranu iz svoje kuhinje i ponudite zdraviju alternativu. Napravite porodičnu rutinu, tačno odredite vreme za jelo, igru, domaći zadatak i vreme za spavanje. Deca su bića navika, i ukoliko naviknu na određeni raspored, držaće ga se i očekivati narednu aktivnost bez da ih mi na to podsećamo.

Uvođenjem pozitivne discipline u svoju porodicu, kratkoročno možete očekivati više saradnje od svoje dece, a dugoročno gledano kod njih ćete razviti sposobnost rešavanja problema i konflikata na konstruktivan način kao i neke važne životne lekcije poput one da je u redu pogrešiti i snositi posledicu za to, ali da treba i učiti na greškama.

Pored toga što deca greše, ne treba smetnuti sa uma da grešimo i mi odrasli.

Na kraju, želimo da odgajamo srećnu decu otpornu na nedaće ovog sveta, koja će se osećati voljeno i prihvaćeno.