Kako izgleda PRVI DAN ŠKOLE u Kini, Americi, Italiji…

Nedavno sam sa kolegama bila na jednom seminaru i u samom uvodu smo trebali da se prisetimo našeg prvog dana škole. Niko nije imao problem da se priseti svog iskustva. Neko se sećao svake sitnice, neko samo segmenata, neko se sećao drugih, a neko sebe i svojih emocija. Svi do jednog smo se prisetili tog važnog dana i pokrenuli lavinu sećanja i emocija!

 

Zašto je prvi dan škole za nas NEZABORAVAN?

 

Polazak u školu je prva velika PROMENA u životu deteta ali i roditelja. Poznato je da na decu snažno utiče PRVI UTISAK, stoga se roditelj i učitelji trude da im prve dane u školi učine što lepšim, prijatnijim kako bi se moguća briga i stres što više ublažili.

 

Kako to izgleda kod nas?

SRBIJA

Kada osvane prvi septembar društvene mreže su pune objava srećnih roditelja koji sa ponosom predstavljaju svog prvaka, njegove slike iz učionice, sa porodicom i drugarima.

U našoj kulturi polazak u školu predstavlja opraštanje od ranog detinjstva (vrtića, vaspitačica, pa čak i igre) i ulazak u đačko doba koje podrazumeva prihvatanje ,,jedine obaveze koju će deca imati”, a to je suočavanje sa odgovornostima i školskim obavezama.

Svi uglavnom poznajemo školsku rutinu prvog dana u Srbiji. Od svečanog prijema, prozivke, poklona u učionici, upoznavanja sa učiteljicom, uputstvima i pravilima, rečima podrške i dobrodošlice.

U školi moje dece, prvog dana svaki razred dobije svoju boju. Prilikom prozivke prvak dobije majicu i kačket u boji svoga razreda. Tako “obojeni”, na čelu sa svojom učiteljicom, odmarširaju do učionice. Na ovaj jednostavan način prvacima je olakšano snalaženje i identifikacija u novoj situaciji, što je naročito važno u prvim nedeljama. Često se razredi međusobno, i po završetku prvog razreda, i dalje nazivaju po bojama (crveni, plavi, žuti, zeleni)

 

Evo kako to izgleda u drugim zemljama

ITALIJA

U Italiji deca polaze u školu sa navršenih 6 godina.

‚‚Prvi dan prvog razreda deca dolaze sa roditeljima i zadržavaju se sat vremena. Deca se slikaju sa roditeljima i u školskoj klupi. Sva deca nose školske mantile, devojčice bele boje, a dečaci plave. Zatim deca ostaju sa učiteljicama.

U Italiji nije samo jedna učiteljica po odeljenju, vec minimum dve. Moja ćerka Iris ih ima tri, jer jedna od njih predaje samo religiju. Deca se redom predstavljaju i učiteljice se predstavljaju deci. Priča se o letnjem raspustu i o školskim obavezama. S obzirom da većina dece još ne zna da čita i piše, imaju zadatak da nacrtaju sebe. Posle toga roditelji dolaze po decu.

Deca u Italiji obavezno nose školske kecelje. Dozvoljeno im je da sa sobom ponesu neku malu igračku koja stane u džep kecelje. Prvi dan škole pokazuju svoje nove igračke drugarima iz razreda. To su najčešće skviši (squishy).”

Aleksandra Stojanović, Verona

NEMAČKA

‚‚U Nemačkoj se polazi u školu sa 6 godina. Budući prvaci za prvi dan prave fišeke od kartona, zajedno sa svojim roditeljima ili vaspitačima. Fišeke napune slatkišima i grickalicama, a spolja ga ukrase. Zajedno sa roditeljima i prijateljima, sa fišekom u ruci dolaze u školu. U školi im se obraćaju kratkim govorom i prozivaju kako bi ih uveli u učionice. Tamo se upoznaju sa svojom učiteljicom i drugarima. Sa njima dele slatkiše iz fišeka, kako bi im školski dani bili slađi. Nakon kratkog boravka u učionici, roditelji dočekuju buduće školarce i dobijaju potrebne informacije i uputstva o školskoj rutini.“

Brankica Budimčić, Nemačka

UK

‚‚Ovde deca kreću u školu kada napune 4 godine u tzv. “ reception class”, ima ih uglavnom 30 u razredu, može biti manje ali ne više od toga. Imaju učitelja i asistenta dok su mali. Nose uglavnom uniforme i svaka škola ima svoju. Postoji letnja i zimska uniforma. Curice leti nose karirane haljinice u boji škole, a dečaci kratke pantalone. Zimi su to košulje, kardigan ili džemper, nekad sako. Učitelji se menjaju svake godine i deca nemaju testove, a ocene su opisne.

Postoje dva nacionalna testa tokom osnovne škole, koja se polažu oko 7. i 11. godine. Test uključuje matematiku, čitanje i razumevanje, gramatiku i spelovanje.

Uglavnom se uči kroz igru, pogotovo u nižim razredima i retko kad ima domaćih zadataka. Školski dan traje od 9 do 15h, ima dva kratka odmora ujutro i popodne, kao i pauza za ručak. Učionice nisu kao kod nas već deca sede za okruglim stolovima u grupama od petoro ili na podu ispred table. Ono što je zanimljivo da čak i u starijim razredima imaju samo jednog učitelja za sve predmete.
Što se tiče baš prvog dana škole, tome ne pridaju poseban značaj. Dovedeš dete, poređaju ih u liniju i odu.”

Tijana Janjanin, London

KINA

‚‚U Kini su budući školarci i roditelji jako uzbuđeni pred polazak u školu. Kineski đaci su veoma vredni. Svako želi da postigne dobre rezultate, a neki od njih su po ceo dan u školi, od 7-21h. Ipak oni ne uče samo u školi već pohađaju i različite vanškolske aktivnosti poput časova engleskog jezika i slično.

Prvog dana škole budući prvaci u Kini prisustvuju otvaranju ceremonije, nalik našem prijemu prvaka, kada im se obraća direktor škole. Najvažnija stvar u toku ceremonije je podizanje zastave.Taj gest podseća đake da treba da budu zahvalni za život i da uvek naporno rade. Takođe im se šalje poruka da se ne plaše teškoća i da hrabro gaze napred.

Ostatak prvog dana je namenjen upoznavanju roditelja, nastavnika i učenika.

Svako dete nosi uniforme, kao obeležje škole kojoj pripadaju. U Kini ih deca nose i van škole.“

Ivana Ćirić, KINA

USA

‚‚Često kada prođem pored američkih škola zapitam se zašto Amerikanci kreću 1. avgusta u školu, a ne kao naša deca 1. septembra. Ali dobro, ranije se i raspuste, obicno sredinom maja.

Početak školske godine u američkim školama se ne odvija kao u Srbiji jer deca ovde ne doživljavaju tako ozbiljno školu. Mali Amerikanci imaju “ritual” a to je da je vrlo važno šta ce biti zapakovano u “lunch box” tog prvog dana jer moraju da pokažu da su se “pripremili” za novu školsku godinu. Takođe, školske torbe su im mnogo manje nego kod naše dece. Uglavnom ih roditelji dovoze automobilom tik ispred vrata škole jer se vrlo vodi računa o bezbednosti dece.

Moj utisak je da do srednje skole, školu shvataju kao igru i zanimaciju, a vrlo često ne znaju dobro matematiku.

Sve u svemu, mislim da naša dečica u Srbiji mnogo brze uče u školi i sazrevaju u njoj, dok se Amerikanci zabavljaju. Roditelji se ovde često našale da treba da slikaju svoje dete da bi ga znali pokupiti posle škole, jer su razredi veliki a deca izgledaju slično.

Takođe imaju i malo “pravilo” gde roditelji napišu deci pismo pre školske godine i kroz šalu im kažu šta očekuju od njih.

Postoje i neke zaista super stvari, ali ja se uvek setim naših škola i uzbuđenja dece i roditelja tog 1. septembra! Srećno dečice!”

Miloš Kuzminac, Phoenix, USA

 

Da rezimiramo

 

Iz ovih iskustava naših ljudi, stiče se utisak da je prvi dan VAŽAN i SNAŽAN, u našim životima i sećanjima.

Ove godine je neizvesno kako će prvi školski dan izgledati, ali će sigurno biti puno emocija, uzbuđenja i sreće na pragu novog životnog poglavlja.

Srećno svim prvacima i roditeljima prvaka!

Ne zaboravite da će vašem detetu tokom školovanja stalno biti potrebna vaša podrška, motivacija i entuzijazam prilikom učenja. Znajte da dete preuzima vašu meru vrednosti obrazovanja i učenja.