Priprema za školu – potreba ili luksuz?

Ne zaboravite da svaki dan u našim životima čini depozit u bankama memorije naše dece.” – Charles R. Swindoll

Nedavno sam čula kako dve žene razgovaraju na ulici o budućem prvaku. Jedna žena ubeđivala je drugu da treba više da se aktivira oko pripreme svog deteta za polazak u školu. Druga žena joj je na to odgovorila –  Ko je nas spemao za školu? Zamislih se nad ovim pitanjem, pokušavajući da dam sebi zadovoljavajući odgovor.

Kada govorimo o pripremi za školu ne možemo a da ne budemo svesni činjenice da se čitav koncept škole nekada i sada drastično promenio.

Dok je tradicionalan koncept škole počivao na stručnim i sistemskim znanjima, ispunjavanju nastavnog plana i programa i dominaciji nastavnika u prenošenju znanja, savremeni koncept škole usmeren je na projektno učenje, veću aktivnost i saradnju dece, raznovrsnost metoda, sredstava, oblika rada i nastavnika koji kordinira celim procesom učenja.

Koncept tradicionalne škole se oslanja na prošlost, dok je savremeni koncept škole okrenut ka budućnosti.

Danas nam je cilj da obrazujemo produktivne, kreativne ljude, odgovorne i tolerantne građane sposobne da sarađuju, rešavaju probleme i kritički misle. I ne samo to, već i ljude koji će tokom celog života biti spremni da razvijaju svoje kompetencije za život i rad u 21. veku.

Zbog svega navedenog, priprema dece za polazak u školu je neophodna. Ona nikako ne treba da bude priprema akademskog tipa strogo bazirana na specifičnim znanjima, koja će deca svakako usvajati u školi. 

Danas je potrebno da se priprema bazira na osposobljavanju budućih učenika kako bi stekli opšte veštine (socijalizacija, fizički i motorički razvoj), kognitivne veštine i ostale sposobnosti važne za razvoj svih aspekata ličnosti. 

Iskustva koja deca stiču u periodu pripreme treba da se zasnivaju na realnim životnim situacijama, da ih usmeravaju i podstiču na razvijanje onih veština koje će im biti neophodne u školi i daljem životu.

Dete treba postepeno pripremati na promene koje će se u njegovom životu desiti kada krene u školu. Škola pred dete postavlja mnoge zahteve na koje određeni broj dece nije spreman da odgovori u samom startu. Zato ih treba bolje pripremiti za početak. 

Buduće prvake potrebno je upoznati sa sledećim:

• Decu treba dovoditi u situacije slične onima koje ih očekuju u školi. To se odnosi na sticanje radnih navika, razvijanje samostalnosti, ali i na igru koja ostaje važan segment dečijeg života. 
• Pripremne aktivnosti treba da podstiču fizički, socijalni, emocionalni, intelektualni i moralni razvoj dece.
• Potrebno je da roditelji i vaspitači što više izlažu decu situacijama u kojima će ona razvijati svoja čula. Vežbati čulnost i biti u stanju svesne čulnosti nije ni malo lako, ali postoje brojne tehnike koje pomažu deci da budu svesnija mirisa, boja i ukusa. Od njih se može tražiti da daju odgovore na pitanja kako su se osećala dok su mirisala cvet, hodala bosa po travi i slićno. Koncept svesne čulnosti (mindfulness) postoji širom sveta i o njemu će biti govora u nekim narednim tekstovima.
• Pored aktiviranja čula, decu treba pripremati i kroz iskustveno učenje o predmetima i pojavama koje ih okružuju. Kada su u prirodi važno je podsticati decu da pitaju, opažaju i dodiruju svet koji ih okružuje.
• Svest o odgovornosti kod dece se izgrađuje postepeno. Predstavite detetu sam polazak u školu kao značajnu i važnu stvar, dajte mu na značaju, pa će se dete osetiti posebno važno. Dajte im uloge i zaduženja koja do tada niste, pokažite im da im verujete i da imate poverenja u njihove sposobnosti.
• Deci je potrebno pomoći da izađu na kraj sa svojim osećanjima i da znaju kako da odreaguju ako nešto nije po njihovoj volji, dok se postepeno oslobađaju egocentrizma. Znati odložiti emocionalnu reakciju je nešto što i mnogi odrasli nisu savladali. Zato je na tome potrebno raditi i u vidu pripreme, dovoditi decu u situaciju da nešto dele sa drugima, da nešto nije po njihovom, da znaju kako da se zahvale, kako da se obraćaju odraslima i svojim drugarima. Važno je upoznati ih sa njihovim pravima, ali isto tako i sa pravima drugih. Poželjno je dovoditi ih u situaciju da povezuju svoja prava i odgovornosti znajući da jedno prati drugo.
• Kod dece je potrebno negovati moralnu komponentu kao što je osećaj za pravdu, saradnju, drugarstvo, za dobro i lepo. Ona se neće postići moralnim pridikama ‚‚to nije dobro i lepo ponašanje”, a kada dete pita zašto roditelj ne da odgovor ili odgovori kratko ‚‚zato‚”. Moralnost se kao i sve ostalo najbolje uči ličnim primerom. Pokažite detetu kako ste vi dobar prijatelj i saradnik, kako znate da pomognete drugima, pa će i oni imati želju da budu takvi kao vi.

Priprema za školu je preko potrebna i zahteva angažovanost roditelja. 

Budite svesni da sve što uložite u decu kroz pripremu vratiće se vašoj deci ali i vama, kroz lakšu adaptaciju na školske obaveze i dužnosti. 

Mnogo roditelja će investirati svoj novac i vreme da nabave sve materijalne i tehničke stvari potrebne za školu – radni sto, stolicu, torbu, sredstva za učenje. Ipak, mnogi zaboravljaju da će deci biti mnogo korisnije i potrebnije da ih roditelji osposobe i pripreme za nove uloge koje ih čekaju. Ukoliko roditelji nisu u stanju iz bilo kog razloga to da učine, mogu se obratiti stučnjacima koji će ih uputiti i dati im korisne smernice. Neke od njih nalaze se i upravo na ovom sajtu.